Постоји негде на брдовитом Балкану једна земља и ту изнад те земље парче српског светосавског неба, манастир под Острогом, бели бисер православља и још мноштво храмова сведока истинске вере и хришћанске љубави из заборавјених времена. Баш ту у тој земљи зањихале су се прве колевке српства, сестрице Дукља и Зета и баш та земља нам је изнедрила оца нације Стефана Немању- светог нам Симеона Мироточивог, најмудрију српску главу, Петра Петровића Његоша и невиђене примере чојства и јунаштва оваплоћене у људском облику. Те ако ме питате за Црну Гору, морам вам рећи и за Краља Николу Петровића, Марка Миљанова, не могу, а да прећутим да је баш на том кршу и стењу Мајка девет Југовића оплакивала своје синове, јунаке Косовског боја и како, а да не споменем Мојковачку битку, славног сердара Јанка Вукотића и крвави Божић, где положише своје животе генерације дједова, очева и синова за српску идеју, као што и небројано пута кроз историју учинише њихови претци. Морам негде између редова да про